Mi smo ta ekipa

Šta reći za ono sinoć?! Mladost, hrabrost, neustrašivost, posvećenost, ljubav, vera, nada... Vi ste momci sinoć pobedili, za mene osvojili... Šta god da uradite večeras vi ste pobednici, koji su doneli ogromnu sreću ovoj maloj zemlji, ovom napaćenom narodu, sem  možda ponekim njegovim članovima sa slabijim čukama :) Hvala u moje ime!

Kada sam rekao "Šta god da uradite večeras" nisam hteo da kažem da ne verujem, da ne možemo i večeras nego da ste već sasvim dovoljno uradili i da ne može da vam se zameri i poraz večeras, ali zašto bi se desio? Pobedili smo ih jednom, možemo ponovo! :) Napred Orlovi!

P.S. Miloš Veliki, dečko im je sinoć objasnio da sa Đorđevićem nije otišla magija! Dečko je lav! A rekao sam da ćemo im objasniti ko je ko, i jesmo!

P.P.S."Teodosić bi dao trojku i preko Čaka Norisa!" :)

 

Mi smo ta ekipa

što se kapira u pokretu
ratija po kodeksu
matira u potezu

Mi smo ta ekipa
sa stanjem u posedu
dogovor u pogledu
dovoljan za odluku

Kad nas emocije nose
i kad brige nas lome
to je poenta ekipe
svi nas znaju po tome

Svi da pamte šampione
šampione milione
koji ostavljaju srce
dok u borbi ne izgore

Jer tako smo mi odrasli
vaspitani spartanski
detinjstvo nismo imali
da postali bi najbolji

Da ostali bi besmrtni
mi smo se povezali
sebe smo se odrekli
tako smo se spremali

Ajmo ruke sada gore
jer je narod ovaj stvoren
da do zore bodri one
što za moje boje gore

Jer mi smo došli dovde
da ostvarimo snove
da zapalimo more
sve vas dignemo na noge

Naša misao, ideja
nek zasija kao baklja
svi zajedno sa nama
jer odavde nema nazad

Sija sunce kao zlato

svi u napad samo hrabro

znaj da u SRBIJI

danas je dan za pobedu!

Zar sada da stanemo?!

Pitanje iz naslova je dovoljno da pokaže koliki su želja i motiv kod naših momaka (u nastavku teksta Dudini klinci). Svim nevernim tomama koji su posle (zasluženog) poraza od Slovenije a kasnije i nesrećnog od Turaka odmah krenuli sa prozivkama, početna sreća protiv Španaca, Duda je mator i njegova košarka se više ne igra, gde ste sada?! Ima grešaka, ishitrenih i nesmotrenih poteza, ali ko ih ne pravi? A Dudini klinci imaju 22 godine prosečno! Kažu Kosta ne valja, spor je i nesiguran, ok, i mene ponekad iznervira, ali ko je bio najbolji u odlučujućim minutima najvažnije utakmice? Teo rutinski, asistencija uvek, trojka kad god zatreba, Krle kapitenski, Bjelica odličan u odbrani i očigledno ogroman potencijal. Svako od Dudinih klinaca ima svoju ulogu u sistemu koji ima nemačku disciplinu i upornost u kombinaciji sa sprskim šmekom... Da, baš svako! I Bojan Popović... :)

Evo dok pišem ovo braća Grci vratili Turcima dug umesto nas u produžetku. Znači prvo polufinale Španija-Grčka, stari znanci... A nama? Nama svejedno... Jedna ili druga braća... Jednima treba da se revanširamo za ono s' početka a kod ovih drugih nemamo ama baš nikakvih problema sa motivacijom... :) I za kraj bih izdvojio mog omiljenog. Kažu nije kompletan igrač, slab u odbrani, ali kada ja vidim onaj skok-šut iz okreta (naravno iza linije za tri) i zvuk udarca lopte o dno mrežice meni nekako toplo oko srca. I dade on tako nekompletan 18 komada u četvrtfinalu EP. Bravo Uroše!

P.S. Onako navijački, voleo bih Slovence da im ipak objasnimo neke stvari i ko je ko kad je najvažnije i najpotrebnije :)

Dudini klinci očitali lekciju šampionu

Evropsko prvenstvo u košarci Poljska 2009
Srbija - Španija 66:57

Opet sport vraća osmeh na lice... Iako su ispraćeni sramotno, bez podrške, bez ljubavi sopstvenog naroda, jer, nisu viđeni kao favoriti i neko ko će nešto posebno da uradi... Pa šta onda ima da ih ispraćamo sa pompom i lepim željama... Ali setite se, tako su pre koji mesec otišli i zlatni delfini... Duda, Krle, Novica i ostali opet donose malo radosti ovoj napaćenoj naciji. Reprezentacija kojoj je prosek 22 godine i čiji najstariji igrač kapiten Krstić ima 26, demonstrirala je sve ono što baš i nije tipično za naš narod, pobedila svetskog prvaka i olimpijskog viceprvaka i pokazala kako se brane boje svoje zemlje i kako se slogom i borbenošću svašta može postići. Borba za svaku loptu, skakanje, klizanje po parketu, požrtvovanost u svakoj situaciji... Eh kada bismo se generalno svi ugledali na ove mladiće...

Ali ne, mi ćemo sad opet da se ložimo na fudbal, gde nikada ništa nismo uradili, mislim na reprezentativnu priču... Slavićemo odlazak na neko veliko takmičenje kao da smo osvojili zlato na istom. Umesto da guramo ono u čemu smo dokazano talentovani i u čemu postižemo vrhunske rezultate (košarka, odbojka, vaterpolo, pa i rukomet u ranijim vremenima) mi ćemo da se palimo (evo već nedelju dana slušamo šta je izjavio neko od naših sjajnih fudbalera) i gledamo razne press konferencije naših velikih zvezda... Ja za čitav pripremni period košarkaša (oko mesec dana) nisam video izjava i vremena na TVu koliko fudbalera za jedan dan... Sve dok nas opet ne o'ladi neka Holandija ili Argentina sa 5,6 komada... Nadam se da grešim, da je ovaj Antić (svaka mu čast) sposoban da iznese to sve sam na svojim leđima, samo skeptik sam... Suviše je često bilo bajno do odlučujućih bitki, a onda petarda, pa svađa, pa kući... Zato Pauniću, Teodosiću, Bjelice, Bojane Popoviću :) objasnite im kako se to radi, možda nešto i nauče... I fudbaleri a i naš narod...
Napred Orlovi! Pa da slavimo i na kraju kao večeras!
P.S. A vi Španci kako te? :)